Преминуо је проф. др Светислав Смиљанић дугогодишњи професор у пензији некадашњег Техничког а данас Факултета техничких наука. Рођен 1934. године у Лозници у породици просветних радника. Основну школу и Гимназију завршио је у Нишу, Електротехнички факултет у Љубљани, где је магистрирао и докторирао на одсеку „јаке струје“.

Наставнички позив обављао је 1961. године најпре у Средњој техничкој школи у Нишу, а 1970. године изабран је у звање доцента на Техничком факултету у Нишу. Био је један од оснивача Факултета за заштиту на раду и први продекан за наставу на том факултету.

На чачанском Техничком факултету изабран је у звање ванредног професора 1990. године, а у звање редовног професора 1995. године за предмете Електроенергетска постројења и Електрична вуча.

Професор Смиљанић био је потпредседник Европске федерације удружења инжењера и лекара медицине рада, члан Егзекутивног одбора Интернационалног комитета Интернационалног удружења социјалног осигурања  за заштиту од опасног дејства електричне струје и предлагач за оснивање Комитета за уппоредно праћење светске техничке регулативе овог удружења. Био је председник Комисије Републике Србије и дугогодишњи председник Југословенске комисије за громобране KSN-81. Аутор је стандарда JUS N.B4.810 и неколико патената. Добитник је бројних националних признања из области заштите на раду. Аутор је сценарија за филм „Четири златна правила“ посвећеном атмосферском пражњењу, који је на фестивалу у Москви 1970. године награђен златном медаљом. Професор Смиљанић је један од потписника протокола о испитивању громобрана са уређајем за рано стартовање. На иницијативу шведске Краљевске академије наука 1997. године написао је образложење са предлогом за доделу Нобелове награде професору Jaime Gli Aluja са Универзитета у Барселони.

Проф. др Светислав Смиљанић био је иницијатор више научних и стручних конференција и пројеката, аутор и кооаутор бројних научних радова, уџбеника и других публикација. Био је ментор при изради 50 дипломских радова, шест магистарских теза и две докторске дисертације.

Остаће упамћен као професор на чијим предавањима су студенти тражили „место више“.

„Узоран професор, добар колега, сјајан предавач.“ - речи су професора-савременика професора Смиљанића.