Основни циљ докторског студијског програма „Електротехничко и рачунарско инжењерство„M са модулима Електроенергетика, Рачунарска техника и Савремени материјали и технологије у електротехници, јесте образовање високо компетентних стручњака, који поседују неопходна знања и компетенције за научноистраживачки рад у овим областима, као и трансфер нових технологија. Њихово школовање укључује и развој креативних способности разматрања проблема и (само)критичког мишљења. Одшколовани доктори наука биће оспособљени за најсложеније послове у високошколским установама, научним институтима, државним и другим јавним предузећима (нпр, електропривреда), консултантским установама, индустрији, као и учешће у истраживачким и развојним тимовима
Један од специфичних циљева а који је у складу са дугогодишњим циљевима образовања стручњака на ФТН Чачак, јесте перманентно образовање, усавршавања и напредовања у својој научној области (почев од основних, преко мастер, па до докторских студија које се организују на Факултету). Поред тимског рада у истраживачким и развојним тимовима, кроз студијски програм посебно се инсистира на развијању способности за презентацију (у усменој и писаној форми) научног рада и добијених резултата стручној и широј јавности (кроз техничка решења, патенте и научне радове који су обавезни на докторским студијама).
Програм докторских студија намењен је школовању кадрова који ће проучавати проблеме везане за производњу, пренос, дистрибуцију и употребу електричне енергије, примену рачунарске технике, синтезу, карактеризацију и примену нових електротехничких материјала као и савремене технике електричних мерења и рачунарског управљања. Пошто наведене области представљају широко и врло динамично поље деловања од посебног значаја је оспособљавање за креативно мишљење и развијање способности за самостално решавање нових проблема. Имајући у виду брз напредак рачунарске технике, Интернет технологија и мерно-регулационо-управљачких техника у студијском програму се може уочити повезаност модула преко групе предмета који су заједнички или за сва три модула или за поједина два модула.
Неки од специфичних циљеви који се остварују студијским програмом су:
o разматрање, разумевање, формулисање, презентовање и решавање техничко-технолошких проблема из праксе;
o развој аналитичких способности, (само)критичког начина мишљења и лидерства;
o развој научне мисли и стваралаштва у областима електроенергетике, рачунарске технике и савремених електротехничких материјала;
o самостално и тимско планирање и реализовање научних истраживања;
o припрема и објављивање научних резултата у часописима и на конференцијама у земљи и иностранству према највишим техничким стандардима;
o оспособљавање за припрему документације на конкурсима и активно учешће у домаћим и међународним истраживачким и развојним пројектима;
o способност дисеминације знања и резултата научних истраживања;
o разумевање импликација професионалних активности на безбедност, екологију, радно окружење и друге друштвене делатности.
У складу са једиственим поступком квалификација у оквиру европског простора високог образовања (оквир Болоњског процеса), квалификације се у Националном оквиру квалификација Републике Србије (НОКС-у) сврстане у осам нивоа и четири поднивоа, на основу сложености исхода учења. Савладавањем студијског програма докторских студија обима 180 ЕСПБ бодова (уз претходно завршене интегрисане академске, односно мастер академске студије) студент стиче осми ниво (ниво 8) квалификација.
Исходи учења могу се поделити на опште (генеричке) компетенције и стручно-специфичне компетенције. Kомпетенције обухватају велики број вештина, а на основу Даблинских дескриптора за докторске студије подразумевају следеће стечене компетенције:
Опште компетенције које се стичу у оквиру студијског програма докторских студија су:
• Критичко, независно, научно и стручно утемељено мишљење, способност свестране анализе проблема, синтезу решења, као и осећај за предности и недостатке одабраног решења у будућој експлоатацији.
• Самостално и тимско решавање теоријских и практичних индустријских проблема, као и организовање и реализацију развојних и научних истраживања. При томе, оспособљен је за адекватно прилагођавање процесу истраживања, уз неопходан степен академског интегритета.
• Укључивање у међународне научне и истраживачке пројекте.
• Способност промовисања технолошког, друштвеног и културног напретка у академском и професионалном окружењу.
• Поштовање принципа професионалног, инжењерског и етичког кодекса научне праксе.
• Разумевање утицаја нових научних решења на унапређење друштва и заштиту околине.
• Презентацију резултата објављивањем у научним часописима, саопштавањем на научним конференцијама, кроз патенте и нова техничка решења, као и преношења знања на млађе колеге и студенте.
Предметно-специфичне способности које се стичу у оквиру модула Електроенергетика су:
• Дизајнирање (укључујући планирање, детаљан дизајн и пројектовање), специфицирање, уградњу и оцену перформанси појединих електроенергетских компоненти, процеса или система, у циљу постизања оптималних перформанси у погледу квалитета, цене и безбедности.
• Истраживање и увођење у експлоатацију нових обновљивих извора електричне енергије.
• Вођење развоја нових електроенергетских технологија (у области класичних и обновљивих извора електричне енергије), увођење научноистраживачких приступа пројектовању, производњи и експлоатацији, и за послове планирања и одлучивања у електроенергетици заснованих на научним методама прикупљања и анализе информација.
• Развијање нових алгоритама управљања и регулације, као и нових, енергетски знатно ефикаснијих начина управљања и регулације електромоторних погона.
• Оригинална истраживања ван тренутно признатих техничко-технолошких решења у електроенергетици, чији се квалитет мери публиковањем у валидним научним часописима и конференцијама, или кроз патенте и нова техничка решења.
• Креирање експеримената и мерења, уз способност коришћења модерне истраживачке и рачунарске опреме, као и информационо-комуникационих технологија.
Предметно-специфичне способности које се стичу у оквиру модула Рачунарска техника су:
• Специфицирање, пројектовање и имплементација хардверско-софтверских елемената рачунара са циљем добијања нових система који се могу применти у различитим областима људске делатности.
• Истраживања на плану нових рачунарских архитектура са циљем добијања рачунарских система који ће обезбедити боље опште перформансе на плану обраде података, као и примене рачунара у системима управљања и преносу информација.
• Организовање истраживања и развоја на плану нових хардверско-софтверских технологија и техника пројектовања рачунарских система и њихове најшире могуће примене.
• Спровођење истиживања са циљем проширивања граница садашњих научних сазнања у области рачунарске технике и стварање нових техничко-технолошких решења и њихову квалитативну проверу кроз одговарајуће научне и стручне публикације.
• Проширивање општих знања кроз упознавање са савременим средствима за пројектовање хардвера и софтвера рачунара и креирање сопствених истраживачких приступа и алата.
Предметно-специфичне способности које се стичу у оквиру модула Савремени материјали и технологије у електротехници су:
• Анализа и синтеза савремених (аморфних, наноструктурних, танкослојних, дебелослојних) електротехничких материјала: проводних, феромагнетних, керамичких, композита ...
• Истраживање и развој нових технологија добијања напред наведених класа електротехничких материјала.
• Спровођење истраживања усмереник ка применама нових електротехничких материјала кроз интензиван експериментални рад и електрична мерења.
• Валоризовање постигнутих резултата путем публиковања у референтним међународним и националним научним часописима или скуповима, или кроз патенте и нова техничка решења.
Компетенција за стицање звања доктора наука у научној области „Електротехничко и рачунарско инжењерство„ верификује се научним радовима које кандидат публикује (потребан број радова у међународним часописима са SCI листе је у складу са стандардима акредитације у високом школству).