IN MEMORIAM Др Жељко Папић -ванредни професор Факултета техничких наука у Чачку

27. 02. 2019

Др Жељко М. Папић, ванредни професор

 

Комеморативни скуп поводом смрти др Жељка М. Папића, ванредног професора и шефа Катедре за педагошко-техничке науке, одржан је у четвртак,28. фебруара 2019. године у 12 сати на Факултету техничких наука. Поред породице, студената и чланова колектива Факултета техничких наука, комеморацији су присуствовали наставници из чачанских школа и просветних институција, пријатељи и сарадници.

Говорећи у име Факултета, проф. др Небојша Митровић, продекан за науку и међународну сарадњу, нагласио је да је професор Папић у граду Чачку познат као један од професора класичне плејаде професора, веома вредан и користан члан нашег колектива, кога ћемо памтити као одличног професионалца.

О професору Жељку М. Папићу, његовом раду, доприносима развоју школства у Чачку и Србији, угледу који је имао међу колегама и генерацијама ученика и студената којима је предавао, вредностима које је промовисао, у име Катедре за педагошко-техничке науке говорила је проф. др Драгана Бјекић:

„Жељко би 30. септембра ове године напунио 65 година. Од прошлог октобра бројао је уназад дане до одласка у пензију. И није стигао до нуле и пензионисања. Себе је увек сматрао Чачанином, иако се 1954. године родио у Травнику. У Чачку су га сви ословљавали са „професоре“ – и његови вршњаци, и његови ђаци. Жељко је био професор у души. Али је постао и највише остао професор техничког цртања залажући се за ово подручје писмености у свим приликама и поучавајући бројне генерације у Машинској школи у којој је прво почео да ради. Његов коауторски уџбеник „Техничко цртање са нацртном геометријом“ за први разред машинских школа објављен је у 16 издања и преко осамдесет хиљада примерака. Уложио је свој професионални ауторитет да би Чачак добио шансу за развој Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању, чији је директор био од 2007. до 2012. године. На Техничком факултету је ангажован од 2002. године, а од 2008. године је запослен као наставник за подручје методике технике и информатике.

Домети рада проф. др Жељка М. Папића су били шири од нашег града: више од 15 година био је члан или координатор различитих радних група Министарства просвете и оба завода за образовање и васпитање, као и Савета за средње стручно образовање и образовање одраслих. Имао је истраживачке смелости да се бави докимолошким темама када је докимологија још била углавном само нова реч у нашим речницима.  Докторску дисертацију на тему: „Докимолошки ефекти на напредовање ученика машинске струке“ одбранио је 2004. године чиме је постао један од ретких у Србији са звањем доктор педагошко-техничких наука. Објавио је велики број публикација, а интернационални статус и место у иностраним студијским програмима је добио коауторски уџбеник “Assessment in Secondary Vocational Education and Training”. Као шеф Катедре за педагошко-техничке науке Жељко желео је да на студенте – будуће наставнике пренесе и своје непосредно школско искуство.

Ређајући слике из живота проф. др Жељка М. Папића, проф. Бјекић је подсетила на родитељску пажњу коју је подарио својој деци, поштовање породичних вредности и улагање у породицу. Све добре стране проф. Папића, које је он понекад прекривао оштрином у понашању и гласу, заокружују најупечатљивији утисак „да је био добронамеран и отворен човек са снагом и ушушканом топлином“, о коме су на једном порталу написали да је „духовит, набусит, громогласан, ироничан…, а душа као струна, као памук!“.

Подсећајући на скоро три деценије рада професора др Жељка М. Папића у Машинско-саобраћајној школи у Чачку, професор Драгиша Петковић је издвојио допринос одржању и развоју машинске струке и машинског образовања, развоју и увођењу образовног профила оператер машинске обраде, верификацији специјалистичког образовања, опремању школе савременим наставним средствима, али и радним машинама и уређајима. Као изузетан стручњак био је дугогодишњи председник Заједнице машинских школа. Несебично се залагао за своје ученика, образовне установе, свој град и друштво у целини у циљу унапређења квалитета образовања. „Пронађимо инспирацију у ситницама које нам је Жељко оставио, а које су зрачиле лепоту његове душе, исправност његовог постојања, очи које у сваком виде оно добро, па и у тренуцима када неко други чини зло“, упутио је позив професор Петковић.

„Жељка ћемо памтити као ведрог, честитог и оданог друга који је свим срцем и целом својом душом волео људе и с којим сте увек тачно знали на чему сте. Био је човек посебног, старинског кова: директан, поштен и радознао. Чини се као да га дечак који је у њему био никако није напуштао. А да је дружење са Жељком било као нека светковина којој су само одабрани могли да присуствују“, речено је о професору Жељку М. Папићу у тексту који су написали пријатељи са којима је делио градски живот, дружење у књижари и кафанама, о чему је говорила мр Наташа Цвијовић : “ Жељко Папић-један од чачанских боема, а боемски живот је стање духа, уживања у дружењу и свему ономе што је лепо у кафани са какрираним где преовладава мирис грађанског живота. А боеми сматрају да је кафана споменик слободном начину размишљања и односу према неписаним правилима вароши.“ Уз захвалност бројним присутнима, комеморативни скуп Цвијовић је закључила реченицама:

Добар син, супруг, отац и деда Жељко Папић живеће кроз своје потомке.

Живеће кроз писане трагове, забележене у уџбеницима, научним и стручним радовима и другим публикацијама.

Живеће кроз знање пружено ђацима и студентима и кроз приче о чачанским боемима.

Др Жељко Папић сахрањен је у петак, 1. марта 2019. године на Градском гробљу у Чачку.

Подаци о професионалном деловању др Жељка М. Папића, ванредног професора, доступни су на страници http://www.ftn.kg.ac.rs/zeljko.papic